На ивици порте, крај старе Милошеве цркве, налази се зграда Старе скупштине, један од најзначајнијих споменика културе у овом делу Србије.
У време када је Крагујевац био престоница Србије, у порти крај Милошеве цркве одржаване су седнице првих наших народних скупштина. Ту су подношени извештаји о стању и раду у народу, бирани депутанти за Цариград и Петроград, састављане дипломатске ноте за султана или руског цара и уопште распарављало се о питањима везаним за судбину народа у првој половини 19. века.
Скупштинска зграда, која је до данас сачувана, подигнута је у време прве владавине кнеза Михаила Обреновића. То је приземна, правоугаона грађевина, која је временом претрпела извесне преправке и доградње али је у основи задржала првобитан изглед. Читавом зградом доминирала је пространа сала са стубовима која је служила за скупштинска заседања. На том месту, у тој сали, тумачене су политичке и социјалне идеје и доношене веома значајне државне одлуке.
Најзначајнија седница Скупштине одржана је на Сретење 1835. године, када је Србија добила први демократски Устав, Сретењски Устав, чији је творац био кнежев секретар Димитрије Давидовић.
Поред ове значајне седнице, још две су имале велики значај за Србију. Прва је из 1876, а друга из 1878. године. У августу 1876. године, скупштина на заседању доноси судбоносну одлуку да се Турској објави рат. Рат је завршен Берлинским уговором 1878. године. Тада је на скупштини у Крагујевцу, на истом месту са кога је објављен рат, прочитан Берлински уговор, који је поред значајног територијалног проширења Србији донео међународно признање, националну слободу и независност.
Као и црква, и Стара скупштина се налази под заштитом државе и категорисана је као добро од великог значаја.
