Игралиште у Лекиној Бари нестаје!

 

Уместо да гради и обнавља игралишта, град, и оно мало преосталих уништава!

 

Пре свега због замена теза људи из општине који нас оптужују да бранимо напредак деце зато што се бунимо против изградње обданишта, јавно изјављујемо да нисмо против изградње обданишта него смо против изградње на локацији где му место није.

 

Историја једног игралишта

 

Ako почнемо причу о пољанчету имамо обавезу да људима објаснимо како је игралиште и направљено. Пре тога игралиште је било њива у власништву деде фудбалера а сада тренера Раце Јовановића. Деда је у договору са градом њиву поклонио под условом да деци град направи игралиште, што је град и учинио.

Сада се враћамо на почетак приче. Град Крагујевац je напрасно одлучио да један део игралишта претвори у обданиште. На почетку је то била једна мања површина, тренутно се стигло до половине. Тачније у плану је да се сруши атлетска стаза, два терена за одбојку, кошаркашки терен и терен за тенис. Деци остаје терен за мали фудбал. Уз опаску људи из општине да је и то много. У овом тренутку  град тврди да је обданиште преко потребно баш на том месту (наводно једина локација која је слободна) и насељу у коме ништа није урађено 30 година. На опаску да се обданиште може изградити и у школском дворишту где се налази неупотребљив и за рушење објекат, добили смо одговор да је то државно земљиште и да држава не да изградњу обданишта на том потезу. Мало чудно поготово ако се зна да је тај објекат оронуо и склон рушењу. На том месту се до пре неколико година налазила предшколска установа, али се после пуцања зграде изместило y две неадекватне школске учионице. Локација више него одлична за обданиште и предшколско. Пољанче само по себи је ризично, клизиште је јако видљиво, около су уске улице, без тротоара и паркинг места. На питање где планирају толико паркираних аутомобила од раног јутра добили смо одговор: „Па по околним улицама.“ „Није ваљда да вам смета да неко паркира испред вашег дворишта док само дете одведе у обданиште.“

Нисмо добили одговор како планирају да на једном делу игралишта изводе радове док на другом делу (непуних 6 м одатле) деца возе бицикл или играју фудбал. У вези прилаза за машине такође нисмо добили одговор, наводно „пробиће“ неки пут на једном делу игралишта. Одговор на постављено питање паркинга ако се изгради обданиште и ко ће спречити обесне родитеље да кошаркашки и терен за мали фудбал користе као паркинг, добили смо одговор: „комунална полиција.“ Она иста која никада није пришла насељу, она која није написала ниједну kазну за бацање ђубрета око школе и игралишта, како тврде мештани овог насеља. На крају су обећали да ће после изградње обданишта и потпорног зида (који ће коштати вероватно скупље него обданиште) средити кошаркашки терен, као и терен за мали фудбал. „Њихова реч да ће то урадити је мало… Више личи на оно дај да уђемо да радимо то обданиште па после нас нећете више видети.“, тврде мештани.

Грађани са правом постављају питање коме је обданише потребно баш на том месту и зашто је неким људима толико народски речено „запело“ да обданиште ту направе? 
Решења има неколико. Од постојећих руина у дворишту школе, до потеза од надвожњака до силоса (потеза који је непун километар од центра града а који је у  катастрофалном стању). У крајњем случају месна заједница има већ једно обданиште код школе „Вук Караџић“. Зашто град обданиште не изгради у насељу Бресница где је потребније? Грађанима МЗ „Филип Кљајић“ једино остаје потписивање петиције која креће у наредним данима. Остаје нам нада да ће се градски оци уразумити и коначно схватити да их је народ гласао да буду представници тог истог народа а не противници!

Aутор: Александар Ђорђевић