“На видиковцу школа бела
песника и сликара глас.
У њој прво сунце за катедру седа
Па тек онда започиње час.”
Слободан Павићевић
На врху Кајмакчаланске улице, међу црвеним крововима кућа, уздиже се бела грађевина која доминира околином.То је зграда Основне школе ‘‛Ђура Јакшић‛‛.
Њена изградња започела је 21.8.1933. године према решењу Краљ. Бан.Управе Дунавске Бановине од 19. 8. 1933. године а по пројекту општинског архитекте Рада В. Милосављевића. У почетку је то била „Нова школа ‘‛ пројектована са гледишта школске хигијене и педагогике‛‛, у то време најмодернија школа у Крегујевцу. Њена изградња је завршена за 406 календарских дана – 1.10.1934. године.
Први радни дан је био 22.10.1934. године, а први управитељ Чедомир Милановић. (Слика-Први управитељ) Канцеларија Његовог Величанства краља под бројем 12873 од 22.11.1934. године известила је да основна школа носи назив Државна народна школа Краља Петра II у Крагујевцу. Тада је школа имала осам учионица, три улаза, простране и светле ходнике, свечану салу, ђачки музеј, вежбаоницу за гимнастику, а у њеном дворишту стан за управитеља.
У току II светског рата школа је радила али не у својој згради јер она у то време служи ратним потребама окупатора и домаћих издајника. Настава се одржавала у околним кућама и кафанама: ‘‛Којиној кафани‛‛, кафани ‘‛Косово‛‛, ‘‛Власина‛‛…
После ослобођења школа наставља са радом у веома тешким условима, јер је већи део школског инвентара уништен или однешен. Од 1945 – 1950. године радила је под именом Нижа гимназија, а од 1950 – 1954. под именом Друга осмољетка. Име песника и сликара Ђуре Јакшића, које и данас носи, добила је 1954.године.
Школа је расла заједно са својим ученицима. Настава се одржавала у три смене па је скучени простор наметнуо потребу за новом школом. Крагујевац је добио још једну школу у непосредној близини, на десној обали Лепенице, па је један број наставника и ученика прешао у новоотворену школу. Тако се у школи ‘‛Ђура Јакшић‛‛ стварају повољнији услови за извођење васпитно – образовног рада. Нови учионички простор школа добија 1959. године изградњом павиљона са 7 учионица а две године касније школску радионицу, да
би 1966. године добила фискултурну салу. У циљу стварања бољих услова за рад школа 1967.године добија централно грејање а две године касније спортски полигон за све врсте малих спортова и две атлетске стазе.
Због великог прилива становништва, услед динамичног развоја града, школа поново постаје тесна, па се 1979. године проширује са још четири учионице. Ни ово проширење не задовољава потребе 2000 ученика, колико је школа тада бројала ђака, па се у непосредној близини, у Бресници, подиже нова школа која се исте године издваја у посебну школу. Један број ученика и наставника прелази у новоотворену школу. Школа је 1991. године проширена са шест учионица, склоништем, библиотеком, кухињом, наставничком канцеларијом.
Адреса: Кајмакчаланска 59, Крагујевац
Телефон: 034/302-135
Wебсите: www.osdjurajaksickg.edu.rs
Емаил: [email protected]
-
ОШ Ђура Јакшић
-
Игралиште које град 40 година није погледао
-
Ђура Јакшић
-
Поглед на град са крова школе
-
Поглед на град са крова школе
-
Игралиште које град 40 година није погледао
-
ОШ Ђура Јакшић
Od 1982-1990 .g., bio sam učenik o.š. „Đura Jakšić“. To je bilo neko, bolje i lepše vreme u odnosu na ovo današnje u kojem moja deca odrastaju. Provodio sam sate i sate na obližnjem „Poljančetu“, igrajući fudbal i košarku na na njegovim terenima. „Poljanče“je sada neprepoznatljivo u odnosu na taj period, a sećam se da smo mi deca, ucenici škole „Đura Jakšić“ uredjivali to isto „Poljanče“ u okviru radnih subota koje smo imali u okviru nastavnog plana škole. I svi smo dolazili… Sada nisam čuo da deca to rade u bilo kojoj školi u Srbiji. Nažalost život me je odveo iz rodnog grada, pa moja deca ne idu u školu u koju smo išli moj otac, sestra i ja. Čujem da sada škola ima po dva oseljenja svakog razreda u odnosu na 4-5, koliko je imala kada sam ja bio u njoj, što je po meni žalosno i pogubno, kako za Bresnicu, tako i za Kragujevac i Srbiju.
Vratili ste me u 1953.g.kada smo ispod ogromne krosnje hrasta{?} mi,prvacici cekali prozivku…Hvala.
Divne uspomene, bezbrizno detinjstvo i vreme koje se nikada nece ponoviti. Nazalost, skola sa tolikom tradicijom a niko ni da je pogleda…poljance nema prvobitnu svrhu, zna se ko i zasto dolazi. GRADE, OSVRNI SE, POMOZI I PODRZI DA SE OVAKVE INSTITUCIJE OBNOVE! jedna od najstarijih skola u gradu, a sada.. place mi se..
Dusica je pomenula stari hrast koji se nalazio ispred stana u kome su stanovali Mijovici,nastavnik Srpskog jezikaMiodrag i uciteljica Vera.Stan je bio u skolskom dvoristu,Bila je 1964. 65. ili 66. god kada je hrast posecen jer je poceo da se susi pa je predstavljao opasnost za decu.To je bio dogadjaj; hrast je „“obaran““ cetiri pet dana jer je bio precnik panja 1.5m dobro se secam.Imao sam nekih 9,10god ,bio sam 2. razred.Secam se da motorna testera samo sto se pojavila.Bila je atrakcija i bila je vlasnistvo Sumskog gazdinstva.Ni radnici nisu bili vesti sa njom pa je bilo velike muke.Samo znam jednog jutra stoji samo panj i oboreno deblo.Oko tog Panja smo se najvise igrali.Kad smo vec u skolskom dvoristu rekao bih da se bas u to vreme gradila fiskulturna sala.Do tada smo fizicko imali na Poljancetu,skolskom dvoristu i u ucionici kad je kisa.Bas naspram hrasta je bio ulaz u djacku kuhinju.Tu smo uzinali pastetu mazanu na hlebu sa cajem ili marmeladu sa belom kafom.Bila su to mnogo sretna vremena.Mi nista nismo znali i bilo nam je mnogo lepo.Nije bilo racunatra,telefona,televizori su bili retkost ni tetrisa ni stresa.Uciteljice su bile nasa zvezda vodilja.Cupanje usiju i zulufa je bila uobicajna dnevna doza .I svi smo izrasli u zrele ljude i nista nam nije falilo.Danas ne smes popreko da pogledas dete a kamoli da ga dodirnes,mozes i krivicno da odgovaras a posao gubis sigurno.Da bog mili sacuva.Ako sam bio dosadan,slobodno zaboravite sta ste procitali.Pozdrav.