Прва занатлијска школа у Србији основана је 14. марта 1854. године у Крагујевцу. Редовна настава започела је у њој 4. јула 1854. са 12 ученика. Била је то прва школска установа за образовање квалификованих радника разних струка: бравара, колара, дрекслера (стругара), ковача и машиниста.
Школа је основана на предлог тадашњег управника Тополивнице Шарла Лубрија. Била је смештена у кругу Тополивнице, у једној касарни и имала је интернат. Ученици су у почетку слушали теоријску наставу (два часа дневно) и имали практичне вежбе које су оржаване у радионицама Тополивнице.
Први предавачи на Занатлијској школи били су свршени питомци Артиљеријске школе, а надзор над њом поверен је Шарлу Лубрију. Од првих дана школа је имала Уредбу и Правила о унутрашњем реду којих су питомци били дужни да се строго придржавају. Дисциплина је била војна а питомци су носили посебне униформе. Униформе калфи обележавали су жути ширити.
У школи су предавани српски језик, географија са историјом, наука о природи, рачун, геометрија, физика, хемија, познавање материјала, познавање алата, цртање (слободно и са шестаром), краснопис и телесне вежбе.
Занатлијска школа није радила у приодима 1859. до1862. од 1876. до 1888. и од 1915. до 1920. године
У периоду између два рата (1918 – 1941), школа је радила по новом наставном програму који је унео доста новина.
