У Крагујевачком Малом парку, непосредно крај градске пијаце, налази се један од најзначајнијих споменика подигнутих у Србији у периоду између два рата, Споменик палим Шумадинцима.
Споменик је смештен у централном делу парка и читав простор са приступним стазама њему је подређен и према њему обликован. Даје посебан печат не само Малом парку, већ и читавој околини и представља украс овог дела града. Дело је једног од највећих југословенских вајара Антуна Аугустинчића. Споменик је подигнут 1932.године. Његово подизање, представљао је велики догађај не само за Крагујевац већ и за читаву Југославију. О откривању Споменика палим Шумадинцима писао је тада и париски „Илустрасион„.
Грађен је на крстастој основи. До уздигнутог каменог постоља води неколико степеница кружног тока, а на самом подножју убачена су четири рељефа. На постаменту су четири групе фигура, ливене у бронзи, које симболизују 4 поколења и четири историјске епохе, кроз четири догађаја, Први и Други српски устанак, Балканске ратове и Први светски рат. Из средине постамента уздиже се стуб обложен плочама гранита, на чијем је врху смештена статуа девојке, ливене у бронзи, у искораку са подигнутом руком изнда главе. У руци девојка, поново, држи круну. Наиме, после Другог светског рата круна је на непримерен начин била скинута и уместо ње стављен ловоров венац, који је девојка држала до почетка деведесетих година прошлог века, када је круна враћена на своје место.
Реализујући у Крагујевцу, Аугустинчић је ушао у историју монументалне споменичке пластике, а Крагујевац и Шумадија добили су један од најлепших споменика наше новије историје. Споменик је заштићен од 2001. године.
