На летњој сцени универзитета у Крагујевцу, одржано је синоћ „Вече поезије“. Истакнути српски позоришни, телевизијски и филмски глумац Небојша Илић, говорио је стихове које су написале његове колеге.
Вече је отворио песмом „Трајко“ која носи име по деди наше легенде, чувеног глумца Милана – Цација Михаиловића. Једна за другом ређале су песме Љубише Бачића. Његово писање на сокобањском дијалекту и сјајна интерпретација Небојше Илића измамила је велике аплаузе и смех код публике.
Поред песама, „пала“ је и понека догодовштина из „Атељеа 212“. Међу бројним анегдотама чула се и она када су питали Павла Вујисића зашто није постао писац када је толико желео, већ је одабрао глуму?
Одговорио је кратко и у његовом маниру: „ Мислим да је ово лакше“. Иначе Павле Вујисић је своје песме писао како рече Циле Илић на празним дуванским паклицама, затим их је бацао. Наша је срећа што је госпођа Вујисић ишла за својим супругом и скупљала његове записе.
Упитавши једном чувеног Орсона Велса да наведе три најбоља глумца на свету он је одговорио: „ На првом месту сам Ја, на другом Павле Вујисић и на трећем Сер Лоренс Оливије.“ Следеће питање новинара је гласило: „ Добро, код првог и трећег места нам је све јасно али ко је Павле Вујисић?“. „Да то знате, ја сигурно не бих био на првом месту.“ Ето је био наш чувени Павле Вујисић.
Неизоставан је био и Зоран Радмиловић за кога је Небојша имао само речи хвале. Харизма, шарм и генијалност коју је поседовао пленила је на сваком кораку.
Са оваквом идејом Илић је ушао у пројекат који несебично представља током свих вечери на гостовањима широм Србије, а крагујевачка публика је имала прилику да у прелепом амбијенту Летње сцене Универзитета у Крагујевцу ужива у интерпретацији текстова бардова српског глумишта.
„Они су читавог живота говорили туђе речи, па и поезију, а своју су стидљиво писали и ћутали“, каже Илић.
Аутор: Александар Ђорђевић.
